Čitamo, rastemo

Nikad nije rano da deci čitamo velika književna dela.

Kada su mali, do suštine ćemo doći zajedno, kada porastu znaće sami da je dosegnu.
Uspeli smo, ako smo ih naučili da vole knjigu. Da joj prilaze sa uzbuđenjem, kao Aska času
plesa ili Jež kućici.

Koliko god nam delovalo da je bajka jedini prostor u kome se deca kreću sa lakoćom, još kao
vrlo mali oni mogu da razotkriju igru reči i smisla i svu neobičnost Antuntuna, Pepe Krste ili
Plavog zeca. Iznenadićete se kad uhvate ritam, i kada se pred njima otvori čitav svet rime,
vlastite.

Slušajući ispovest jednog psa u Ranim jadima, razumeće dobro šta je to “pasji život”, zasnovan
pre svega na neizmernoj ljubavi. Zauvek će psima prilaziti na jedan drugačiji način, bez straha sa
puno topline. Naučiće šta je to vernost koja se ne dovodi u pitanje. A možda će i pustiti suzu.
Onu koja se pamti.

Čitalačko iskustvo se gradi od malena, prvo slušanjem a onda i prvim redovima koje sami
propuste kroz svoju maštu. Poput dečaka Bastijana iz Beskrajne priče, deca mogu sama da
kreiraju stvarnost, da pomeraju svetove i vladaju fantazijom jer to je prostor u kome imaju
beskrajnu slobodu i pravo da budu baš sve što požele.

Zato slobodno otvorite vrata mitovima, temeljima kulture i imaginacije, jer su pitki i
višesmisleni. Jedan drugog povlače, a dete neprimetno uvlače u jedan paralelan svet bogova,
ljubavi, mržnje, hijerarhije, ambrozije i nektara, gde će prepoznati kako je mitološka građa
sredstvo da se objasne pojave koje su u većoj ili manjoj meri deo svih nas. Upoznajte ih sa
Zevsom, Orfejom i Euridikom, sa Apolonom i Afroditom, sa Dedalom i Ikarom, ne zaboravite
Ahilovu petu, Odiseja i Dionisa, kao i slovenske i rimske bogove – jer pamtiće ih za ceo život.

Interpretacija koju imaju sa 4 godine, podjednako je važna kao i ona sa 14 ili sa 44.
Perspektiva se menja, razumevanje se produbljuje ali osećaj ostaje isti. I kao najvažnije,
porazgovarajte sa njima o pročitanom. Kada im objašnjavate pojmove, hvalite ili kritikujete
ponašanje, provucite im primere iz dela jer to je divan i vrlo efikasan način da vidite u kom se
smeru kreće vaše dete – da li reaguje, pamti, oživljava likove, oseća empatiju ili čak nadovezuje
priču.

A možete i da ih upitate – Da li je Guliver džin ili su Liliputanci patuljci? Pored višeslojne kritike
društva i parodiranja samog žanra putopisa, ova knjiga je zanimiljiva po promeni perspektive ili
po oneobičavanju Guliverove veličine i umanjivanju svega u svetu u kome se našao. Otkrijte
kako to izgleda iz ugla vašeg deteta. Možda smo za njih svi mi odrasli zapravo džinovi, dužni da
rasklonimo krš i spasimo njihovo malo carstvo od sitnih uljeza…

Ako još kao mali zavole da slušaju i čitaju, lektira im kasnije neće biti obaveza već izazov i uvek
draga tema za razgovor. Na vama je da ih na tom putu pogurate, da im u skladu sa
senzibilitetom predložite pravo štivo. Da ih inspirišete, zagolicate! Čak i ona povučena ili pak
preaktivna deca naći će svoj prostor da se izraze, jer pod velom imaginacije ima mesta za sve!

Ovog puta smo izdvojili samo neke od predivnih knjiga, priča, pesama i mitoloških likova na koje
vas podsećamo:

Aska i vuk – Ivo Andrić
Ježeva kućica – Branko Ćopić
Plavi zec – Duško Radović
Detinjstvo Krste Pepe – Milovan Danojlić
Kako živi Antuntun – Grigor Vitez
Dečak i pas (Rani jadi) – Danilo Kiš
Beskrajna priča – Mihael Ende
Grčka, rimska i slovenska mitologija
Guliverova putovanja I deo – Džonotan Svift

 

Slobodno i sami nastavite niz, list po list!