English
KADA TE PUBERTET SAČEKA IZA VRATA
Iako smo ga svi preležali, realno se retko ko seća kako je to stvarno bilo. Pubertet u današnje vreme preti da razbije svaku vezu između dece i nas. Čini mi se da je drugačiji, mutiran, sa puno više prava i polja čiji kontekst ne razumemo. Pre njega, pre tranzicije deteta u ulogu odraslog čoveka, još uvek smo imali kompas. Šta sad?
Pubertet je faza cele porodice i to je prvo što treba da prihvatimo.
Prirodna je potreba da se dete osamostaljuje, da se menja umom kao i telom, da se bori za novopečene ideale, za svoj identitet, da nas roditelje spušta sa trona autoriteta na mesto ravnopravnog sagovornika, i da ima “čudne” nove drugare. Sve to u cilju jedne dublje spoznaje sebe, sa toliko eksperimenata i smelosti sa kojima često ne umemo da se izborimo. Možemo zajednički kroz sve samo sa puno strpljenja… Uf
Definitivno nije lako stajati pred zatvorenim, nezainteresovanim, ili pak buntovnim detetom koje nas dozira, sa nejasnom granicom koliko nas pušta u sebe, baš u periodu kada je najvažnije da ga ne ispustimo.
Iako često izgleda kao da smo suvišni u njihovom svetu, da kriju od nas ili da beže od kuće, zapravo smo im najpotebniji, ali kao oslonac za koji žele da se uhvate, a ne kao putokaz koji će da slede. Jer oni u tom periodu idu samo za svojim pubertetskim fluidom ili društvom u kome će da se potvrde. Mi, porodica, treba da delujemo iz prikrajka, mudro i nenametljivo, da nas ne bi skroz gurnuli u stranu.
Neka deca su introvertna i često izgledaju letargično i besciljno, ali zapravo su duboko uronjena u svoje sopstvo, posmatraju tiho a reaguju burno. Druga, pak ne prestaju da deluju, ruše i grade, ospoljavaju se kao nikada do sad, imaju potrebu da menjaju svet i da postavljaju svoja pravila – ekstroverti su i često dobri glumci!
To je period koji treba da se istutnji, pun je suza i velikih ljubavi a bogami i fajtova, ali je i period kada deca odlučuju o sebi, biraju sami, prave gluposti i praštaju, seksualno se bude i istražuju, imaju velike životne ciljeve ali mrze školu i sve što tako zvuči.
Nedavno sam šetala sa svojim sestričinama Knez Mihailovom, one su u početnoj, vatrenoj fazi adolescencije. Znajući to, želela sam da im budem interesantna, inspirativna, ali to je bila potpuno pogrešna strategija. Umesto da ja njih pratim i osluškujem, ja sam našla da im pričam o bisti Njegoša i o Filološkom fakultetu. Htela sam da im približim ono poetsko i erotsko u poetici vladara i vladike, ali naravno da do toga nisam ni stigla, odmah su me presekle sa “Nemoj da smaraš nismo u školi”. Štrecnula sam se, priznajem. Dalje, kada smo došle do Konja, mislile su da smo na Terazijama kod Moskve, shvatila sam da ovo definitivno nije trenutak da im budem kulturni vodič kroz Beograd, već da treba da napravimo selfi i da uz sladoled porazgovaramo o simpatijama. Tako je naše predveče dobilo smisao, tek kada sam se povukla i pustila da me one provozaju kroz sadašnji trenutak. To je njihovo vreme… Nisam bila ni svesna šta je sve u trendu, od Mimi Mercedes, 1001 Viber grupe do raznih challenge koje jedni drugima postavljaju. Realno, najbolje da će da se dave romantizmom u eri surfa po tuđim You Tube kanalima.
Zato mislim da je ovaj pubertet opasniji od onog našeg, starog, jer ima više izazova koji skreću s puta ne u kanal, nego u provaliju Zadruge i šunda koji se nameću kao novi sistem vrednosti i imperativa kvazi lepog.
Ali nije to ništa strašno, doći će trenutak kada će znanje biti u modi i kada ćeš biti faca u društvu ne ako imaš sve petice nego ako znaš sve odgovore, ako ne u toku, ono bar pred kraj puberteta. A to mnogo zavisi od nas – koji im ne držimo predavanja, već im pružamo perspektivu više i uvek spremno rame za plakanje. Doći će momenat kada će sami shvatiti da stav “Neću to da učim jer me ne zanima” više ne pije vodu, jer se ne uklapa u njihovu viziju života i njihovu ulogu u njemu. Za to je potrebno vreme i naša podrška jer u pubertetu sila ne radi, samo produbljuje otpor! Čak iako ne budu najbolji đaci sigurno će iz ovog perioda izaći kao dobri i samosvesni ljudi – što nam je i cilj, zar ne!
Period puberteta je lepa i opasna igra na više nivoa. Iz pozicije deteta to je spoznaja sebe i sveta iz stotine perspektiva odjednom, kao i ogromna borba za svoje mesto kao individue koja tek počinje i trajaće ceo život. Za nas “velike” to je ono što ih je spopalo, sa čime treba da se nadmudrujemo, što nas izluđuje uz neizmeran strah da li smo u stanju da se sa time izborimo – da ih izvedemo na pravi put a da ih ne ugušimo (emotivno, psihološki, socijalno i kreativno)
Nema formule ima samo pažljivog promatranja i puno ljubavi, čak i onda kada njihovo ponašanje preti da nas potpuno razori.